Privreda manjih gradova se gotovo oduvek oslanjala na industriju, pa je tako propadanjem industrije u periodu tranzicije slabila i ekonomska sutuacija u gradovima. Stoga su i ulaganja u osnovne institucije kulturnog, društvenog i umetničkog života bila sputana.

Narodni muzej u Smederevskoj Palanci poseduje izuzetno bogatu arhivsku kolekciju koja datira još iz perioda vinčanske kulture, rimske civilizacije, narodnog stvaralaštva, pa sve do srpskih realista i modernista. Od momenta kada je otvoren, davne 1969. godine, osim minimalnih ulaganja koja su se odnosila na tekuća održavanja, nije doživeo nikakava krucijalna investiranja u sferi kulture i umetnosti, sve do danas, odnosno do realizacije ovog projekta.

Ako govorimo o vrednostima ovog projekta one se ne ogledaju samo u pročišćenom arhitektonskom izrazu novog prostora, savremenom odnosu prema izložbi,  razvijenom programskom potencijalu prostora za savremene vidove izlaganja ili uvođenju savremene rasvete namenjene ovakvom vidu sadržaja,  već se ogledaju i u zajedničkoj ideji arhitekte i predstavnika muzeja da u vidu inicijative i prikupljanja sredstava generisanih oko samih vrednosti  projekta pomognu razvoju kulture i umetnosti jedne drustvene sredine.

Ideja je, dakle, da ovaj projekat ne bude samo primer dobre arhitektonske prakse već i primer inicijative pojedinaca i institucije da prikažu kulturu i umetnost kao osnovne svetionike zdravog društva.