Projekat nastaje kao reakcija na trenuto dešavanje u domaćoj arhitekturi. Tipologija ugrađene kuće sve je zastupljenija s obizrom na  sve češću  izgradnju na preostalim slobodnim parcelama u gradu.

Projekat se oslanja oblikovno i proporcionalno na jezik arhitekture Novog Beograda dok prostorno razbija tendencije tržista za stanovima malih kvadratura uvodeći etažne stanove od 150 m2. Funkcija objekta prati stukturu rastera i orjetaciju ka slobodnim fasadama. Projekat takođe vrlo smisleno pokazuje mogućnost različite varijacije u organizaciji prostora u okviru iste kvadrature nenarušavajuci time proporcionalni i strukturni poredak zgrade.

Svaki stan ima dva ulaza, direktan u dnevu zonu i indirektan preko kuhinje razrađujući ideju stanova salonaca gde se komunikacije posluge i vlasnika ne preklapaju.

Rasterećenost fasadnog platna je postignuta terasama duž cele ulicne fasade okrenetu ka jugu i rasterećnim prizemljem čiji  širok pasaž povezije dvorište i ulucu.  Pasaž je podignut na plato iz koga se preko recepcije ulazi u stanove,  čime je napravljena granica izmedju javnog i privatnog dok je zadražana vizuelna povezanost dvorišta i ulice i time dodatno obogaćen javni gradski prostor.