Strategija i pozicioniranje objekta su oslonjeni i uslovljeni uzim i sirim kontekstom. Ostaci tvrdjave i postojeci ulaz kroz zidine diktiraju osu prostiranja objekta dok su vizure upravne na prostiranje objekta. Ideja jednog poteza u vidu zida koji aktivira prostor svojim sadrzajem (teatra) deli ostrvo na istok i na zapad predstavljajuci time generator razlicitih dozivljaja i poligon koji jos dublje podrazava iskustvo okruzenja (simbolicno predstavlja I sam teatar globalnih odnosa Istoka I zapada gde zlatna sredina otvara najvise spoznaje). Podizanje objekta u visinu, koja je jednaka sirini porušenog zida tvrdjave ostavlja prostor za formiranje vidikovca koji pruza jedistven dozivlja pejzaza koji ga okruzuje sa pogledom od 360* i kao takav predstavlja jedinstveno obelezje samog konteksta.

Snaga konteksta se ogleda u snazi večne igre kamena i vode, talasa i stena, rustičnog i glatkog, fluidnog i statičnog. Jaka struktura kamenih stena čija se tektonika odvija pod uglom, prenešena je na sam objekat u vidu neobrađene obloge preko konstruktivnih elementa zidova koji su u betonu, dok se u prostoru između zidova nalazi beton poliran zlatnom bojom. Kontrast ova dva materijala predstavlja dodatnu vezu sa kontekstom i prirodom pejzaza. Tema teatra, na nivou materijala, se ogleda u kontrastu na isti način na koji su tragedija i komedija u opozitu.

Teatar je ovde intrepretiran kroz dramatiku samih doživljaja prostora. Resetovanje doživljaja se postiže efektom brisanja memorije o pejzažu i kontekstu, iz razloga ponovnog doživljaja. Stavljanje zlatne boje u prostor služi da bi se napravio sto veci kontrast između građene I prirodne sredine, gde preispitivanja i zaključci o spoljnom svetu mogu produbiti unutrašnju spoznaju.

Team:

Aleksandar Gušić

Danilo Vukosavljević

Miloš Stojić